Поред великог броја значајних фондова у Архиву Војводине, налази се и фонд Ф. 183 који носи назив: Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини – Нови Сад (1944–1948), 1941–1950. Овај фонд се састоји од 81 књиге и 593 кутије архивске грађе чија укупна дужина износи 73,7 дужних метара. Архивски документи из овог фонда спадају међу најзначајније архивалије које се чувају у Архиву Војводине, односно историјске документе прворазредног значаја за проучавање периода Другог светског рата на простору АП Војводине. Узимајући у обзир посебан значај архивских докумената који га чине, фонд је категорисан као културно добро од изузетног значаја.

Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини (у даљем тексту: Комисија) основана је на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) одржаном у Јајцу (данас Босна и Херцеговина) од 29. до 30. новембра 1943. године. Заседање АВНОЈ-а је имало изузетно велики значај у контексту формирања, односно конституисања Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ). На заседању је усвојена основна Декларација на основу које су донесене одлуке, од којих су поједине имале уставни карактер. Између осталих, донесена је одлука према којој је АВНОЈ конституисан у „врховно, законодавно и извршно народно представничко тело”, при чему је уједно успостављен и Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), као извршни орган АВНОЈ-а, који је имао „сва обележја народне владе”. Поред наведеног, донета је и одлука Председништва АВНОЈ-а под редним број 10, према којој је при Председништву НКОЈ-а образована Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Ова Комисија је формирана са циљем „утврђивања одговорности, проналажења и привођења казни свих лица одговорних за злочине које су у Југославији починили и чине у току рата окупатори и њихови помагачи”. Имајући у виду чињеницу да је одлукама АВНОЈ-а, нова Југославија устројена као федеративна држава, постепено су, од фебруара до новембра 1944. године, након Државне, основане и земаљске комисије, надлежне за територије сваке од федералних јединица. Земаљске комисије су деловале под руководством Државне комисије. Уједно, поред земаљских комисија, основана је и Покрајинска комисија која је касније деловала са седиштем у Новом Саду. До данас није поуздано утврђен тачан датум када је ова Комисија основана, али је Главни народноослободилачки одбор Војводине почео са радом 21. новембра 1944. године када је донесен акт број 30, којим је уједно постављено десет чланова Покрајинске комисије.

Када је реч о самој организационој структури Покрајинске комисије, она је кореспондирала са земаљским, као и са Државном комисијом. Узимајући у обзир етнички састав становништва на простору АП Војводине, Покрајинска комисија је ипак садржала низ специфичности које су је у извесној мери разликовале од земаљских и Државне комисије. Такође, специфичности Покрајинске комисије су произилазиле и из чињенице што је током Другог светског рата простор Војводине био подељен на три окупационе зоне, при чему је простор Бачке био укључен у састав Хортијеве Мађарске, Срем је био под контролом Независне Државе Хрватске, док је простор Баната био под изравном немачком контролом. Унутрашње организационо устројство Комисије било је конципирано на такав начин, да се она састојала од више одсека од којих је сваки био усмерен на обављање конкретних послова из установљеног делокруга. Рад Покрајинске комисије био је делимично у складу са поделом окупационих зона током Другог светског рата и установљен на територијалном принципу. Односно, цело подручје под надлежношћу Комисије било је подељено на окружна повереништва, са седиштима у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици и Земуну. При томе се у саставу сваког од окружних повереништава налазио известан број среских статистичких већа, у чијем се саставу налазио већи или мањи број месних повереништава.

Податке о злочинима су непосредно прикупљала месна повереништва, путем једнообразних штампаних пријава. У сваки образац пријаве било је потребно унети податке о злочинцу и жртви, као и о самом злочину: место, опис, штету, доказе итд. Пријаве, заједно са списковима истих, месна повереништва на територији одређеног среза су предавала статистичким већима. У већима су пријаве даље сређиване, да би на основу њих биле израђиване различите евиденције. Преко окружних повереништава, коначно одредиште целокупног прикупљеног и сређеног материјала била је Комисија у Новом Саду. На основу примљеног материјала, доношене су одлуке о утврђивању злочина, злочинца, жртве и штете. Оригинале материјала Комисија је била дужна да чува у својој архиви, док је преписе и донете одлуке достављала Државној комисији у Београду, а саме одлуке надлежним јавним тужилаштвима.

Уз наведене организационе јединице, у саставу Комисије су се налазиле и посебне анкетне комисије. Најуопштеније говорећи, задатак анкетних комисија било је „спровођење анкета о свим масовним злочинима окупатора и његових помагача извршеним за време окупације и обрада истих кроз елаборате”. Наиме, Комисија је, узевши у обзир већ поменуте специфичности окупације Војводине, све злочине класификовала према областима, а унутар области према групама. Анкетне комисије су за сваку област и групу злочина прикупљале расположиви доказни материјал, а крајњи резултат њиховог рада су били „елаборати”, односно детаљни извештаји о почињеним злочинима по групама. Постојале су следеће обласне анкетне комисије: 1. Анкетна комисија за Бачку и Барању; 2. Анкетна комисија за Банат; 3. Анкетна комисија за Срем.

Свака од комисија је имала више среских експозитура. Уз набројане, постојале су и комисије надлежне за целу територију Војводине: 1. Анкетна комисија за логор „Сајмиште” (налазио се у Земуну); 2. Анкетна комисија за Немце (Фолксдојчере); 3. Анкетна комисија за утврђивање злочина извршених над Словацима; 4. Анкетна комисија за утврђивање злочина извршених над Јеврејима.

Серије докумената које чине фонд Ф. 183 углавном прате организациону структуру и начин рада Комисије. Међу њима, међутим, нема посебно издвојене серије нити евиденције докумената Анкетне комисије за утврђивање злочина извршених над Словацима. Документи које је прикупила ова Анкетна комисија налазе се у различитим серијама фонда. У серији АК ИНВ се налази читав низ записника о саслушању Словака који су били жртаве злочина. Записници су начињени у краћој форми, од пола до две странице. Поред података о жртви, садрже и опис самог злочина. Сачињени су на словачком језику и има их укупно 1728. Евидентирани су у последњој књизи серије.

У серији која садржи спискове жртава и оштећеника ратних злочина, налазе се спискови жртава Словака састављени по категоријама злочина. Укупно их је три и то: 1. Присилно одвођење у мађарску војску, обима од 85 страница; 2. Принудни рад, обима 123 странице и 3. Присилно учлањење у организацију „Левенте”, укупног обима 89 страница. Докумената са подацима о злочинима почињеним над Словацима има и међу пријавама месних повереништава Комисије. Укупан број пријава у којима су као жртве злочина означени Словаци тренутно није могуће прецизно утврдити с обзиром на то да су истраживања на овом делу фонда у току и узимајући у обзир да се неки од њих не налазе физички у Архиву Војводине. У том контексту, постоје индиције да се већи број архивских докумената налази међу пријавама месних повереништава из оних насеља у којима су Словаци живели у значајнијем броју на простору Војводине.

Посебан историјски значај имају тзв. елаборати који су начињени од стране Анкетне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача над словачким народом у Војводини, за које се до средине 2020. године заправо није знало да постоје, а који су пронађени приликом истраживања, односно током пројектних активности на реализацији овог пројекта. Ради се о елаборатима за Банат, Бачку и Срем, који су начињени двојезично на српском и словачком језику и који су публиковани у целини у склопу посебног дела ове интернет-презентације. Значај ових докумената има енормну вредност, с обзиром на то да пружају таксативни увид о карактеру ратних злочина које су починиле окупаторске власти и њихови помагачи на простору Баната, Бачке и Срема, односно дескриптивно описују ратне злочине над Словацима почињене током Другог светског рата. Њихов садржај заправо представља до сада непознате чињенице и има круцијалан значај у контексту истраживане тематике обухваћене овим пројектом.

Библиографија:

Бурсаћ, Александар. 2018. „Грађа о Холокаусту у Фонду Ф. 183 Архива Војводине”. Археон – Часопис Архива Војводине (1): 289–300.

Вуклиш, Владан. 2016. „Завршни извештај др Душана Недељковића о раду Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача”. Топола: часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина (2): 164–243.

https://www.arhivvojvodine.org.rs

Аутори:

Др Небојша Кузмановић

Кристијан Обшуст